Учитељ

примењује према новим условима; али ако се старо искуство јавља у облику обичних, т. ј. несвесних осећања и инстинката, онда оно. не само да није најприлагодније новим комбинацијама живота, већ више пута у том погледу може да буде највећа сметња. И по томе радња само по осећању, без пкаквог другог критеријума, јесте нај"мање прилагодна, а по томе није морална; јер по Спенсеру морално је оно, што је најбоље прилагођено људским потребама. Овај · вакључак, ма да је логички сасвим тачан, као каква математичка, Формула, на први поглед изгледа толико. певероватан, да је по-_ требно да га ма каквим примером објаснимо. У избору примера нећемо се удаљавати од Спенсеровог гледишта, т. ј. претпоставићемо да моралност не ностоји као нешто засебно, већ да је све. то само кориспа и прилагодна радња. Замислимо какво дивљачко племе из доба, када се непрестано. и редовно само ратује са суседима. Племе, одбијајући какав напад, протера непријатеља, али изуби мушких глава. На тај начин, а женскиња остане без мужева. Доказано је, да такво стање ствари доводи до полигамије (мпогоженствај, јер без тога 4 женскиња биле би осуђене на безбрачност и нерађање, а у оном добу сталног ратовања, са сусед“. ним племенима то би значило исто, што и потпуно ослабљење, па, чак и настанак племена под ударима суседних ратничких племена.“ По Спенсеру излази да донде, докле је моногамија, (једножепствој била, _ погодна, морална су била моногамичка осећања; услови су се изменили, и та осећања и такав рад постају неморални! У самој ствари, увођењу у живот у поменутом случају полигамије доиста | би па сметљи била осећања претходног моногамичког. периода, т. Ј. | поступање по моралном осећању било би веома опасно за дотично. племе. Требало је савлађивати та осеђања, те да се ради. Како је за племе најкорисније, да радња постане прилагодна повим условима. Али, на послетку, полигамија је утврђена, развила су се и. слобразна осећања, потпупо полигамичка. По познатом доказаном _ закону онде, где је полигамија, увек има више дечака но девој- | чица, и на тај начин, после извесног периода времена. уравњава

се број мушкиња и женскиња '(Садл полигамија постаје велико здо, јер много мушкараца остаје без жена, и што даље то је грђе, пошто се непрестано рађа више мушкиња но женскиња. И сада ће“ ступању у живот моногамије сметати осећања, наслеђена од предака за време полигамичког периода. Ми смо нарочито овај пример узели као најочигледнији, али могли би их још читаву стотину | навести. Да узмемо други пример, опет од Опенсера. У периоду

хроничких ратова нужно је било, да пред вољом свога вође по-

јединци не смеју ништа самостално мислити и радити, нужно је ·