Учитељ
0 ТЕХНИЧКОМ ИЛИ УМЕТНИЧКОМ ВАСПИТАЊУ.
а
Господине уредниче,
У времену, када се у нас у велико претресао у штамши у "зборовима питање о ручноме раду у основним школама, држим да ће читаоце ваше интересовати мишљење ваших будућих другова, који ове године свршавају ГУ. разред ове школе. Ово им је била тема за овогодшњи писмени рад па испиту зрелости пли учитељским испитима , и сви су је прилично обрадили. Ја сам узео трећи по реду предаје и шиљем вам га у препису с веома малим поправкама у језику. Учинило ми се, да је он најкраћи за штампу и најпре-_ гледније обухвато све оно што долази у ово питање.
Дозволићете ми, господине, да још споменем, да мени изгледа да питање о ручним радовима лежи много дубље по што се оно обично схвата. Његово је главно тежиште навикавање на рад, на што бољи, промишљенији, савршенији рад, без којега културни живот човечански не може да буде. За то је потписани, као наставник Педагогије, обратио на ово образовање велику пажњу и разрадио га толико опширно, да је ово само кратки преглед и садржина свега онога што је обухваћено под овим образовањем. Само није добро схваћена и изнесена у овоме прегледу последња тачка, ове теме „Критика данашњице,» где је имало да се покаже , како данас ни кућа, ни основна школа, ни друштво наше не чини ништа за ово васпитање, колико би и како би требало. Али то ће и читаоцима самима бити довољно познато. |
Као махом у нас, тако је и ово пштање почело да скреће с правога пута и да прелази па поље личне грдње, Уплетање личних ствари у ово тако важно питање само може да шкоди главној ствари. За то је потребно да се већина заинтересује за њега, и да расправља. Мени изгледа, да је близу време, када ћемо збацити с дневнога реда кавгу о овоме, па у свој рад и у школи и код жуће, у наставу, у васпитање наше омладине и потоњега нараштаја, унети што више живота, што више кретања, што више промишље-
356