Учитељ

469

исказује и познатије у народу (а књига је већ памењена за народ) а овај други (мешаљка) више означава неку ствар којом се меша. Каже се да тамо људи на слави певају тропаре. Да бог да, али то не знају ни наши људи овдо где има више цркава, школа, њиних радника и где се слободно слави, а камо ли тамо! Овде се вели да свештеник на слави сече колач. И кад би их имало више | него код нас, опет не би могли стићи свуда, а камо ли што је тамо много мање свештеника. (О тога смо слободни у ово посумњати, Где је сваштеник на слави ту заиста он сече кодач, а где њега нема, сече један од домаћинових суседа,

На стр. 96 прича се како домаћин наздравља вином за крсно име, за св. тројицу, па за свога светога. (Димитрија) а гости за то време, стојећи, гологлави певају :

«У чије се здравље пије,

(ве му здраво и весело било! Родила му шеница и вино

А по кући све мушка дечица, А по трлу све близни јагањци, И у брду све винова лозица,

И по пољу класата шеница !«

И тако, да смо и ми живи и здрави, дочекали смо да крсном имевом, светој тројици и св, Аранђелу (св. Николи, св. Јовану ита. буде све здраво и весело; да им роди винова лозица и класита шеница, а по кући све мушка дечица !!!

Кад је поменуто да и свако село има своју славу, требало је казати. да је то дан кад се носи литија, и шта значи она. Шта значи оно ношење литије кроз поље итд.

Овај чланак, без сумње, има ту намеру. да иовим нашим народним карактерним знаком, покаже да су Македонци Орби, и да и у томе се види наше и њихово јединство, али го није довољно постигнуто само изношењем њиховог начина слављења. Да се тој намери одговори требало је бар само казати да се-овако и код нас слави, ако се неће чинити баш опширно упоређење. Јер ,'заиста; писцу ових редова познато је, да се овако слави у Шумадији (у срцу Србије) и у Ново-ослобођеним крајевима Србије.

(Овде има приличан број деци неповнатих речи. На пр. ардов, купа, пехар, поју. Ове је, у загради, требало објаснити, као ладан (кадионица). Писац пише «пошкропи«“ а не покропи.

Тенденција је чланка врло добра, и заслужује да се у оваку књигу унесе, |