Учитељ
468 Овим одговором писац је учинио три погрешке: што је казао да је ветар најјачи под угл. 45 ст. да за то мора и змај бити толико нагнут, — и да он за то лети у висину.
Кад је правило да ветар највише дува поред земљв, или упоредо шњом, као што и сам писац вели, онда није најјачи под угл. 45 ст. Кад би тако било, онда би ветар отишао у ваздушне реги· оне до у бесконачност, и ми би на земљи, испод тог угла, имали само поветарад. ;
Змај је нагнут под углом 45 ст. не за то што је под тим угла. ветар најјачи него за то, да лакше иде кроз ветар, јер змај пде уз ветар, а не у правцу ветра; и да за ветар одбија у висину, јер кад би стојао усправно, ветар би га носио тако у свом, хоризонталном правцу. -
Сад, за што змај иде у висинуг Змај лети у висину за то, што ветар, ударајући у њега, и пролазећи испод њега, како он стоји косо, увек га помало потискује на више, или, друкче речено: Кад вотар удари у змај, сиђе низ њега, (пошто он стеји косо) прође оздо, и тим га одбије у висину. Ето у томе је сва толика мука!! Држим, да је ово објашњење боље од оног „научног“ помоћу угла, од 45 степ.!! Усљед овог потискивања на више, змај би отишао мцого далеко, да не делају па њега још 3 снаге: држање концем, тежина п вазлушни притисак озго. Дакле, удету на њ делају 3 силе.
Писац вели: Реп је змају управо онс исто, што и свакој тици. « Али није баш са свим тако, Код тица реп даје правац лету, као весло на чамцу. Правац змајевом лету одређује ветар, а реп одржава равнотежу, и тиме само у неколико утиче на правац.
На једном месту, у овом чланку, вели се: «учио У. гимназију у Беграду.» Из тога излази да у Беогр. има 5 гимназија.
Овде се прича како се некакав Рака. пакосно, злобно и подругљиво смејао“ Жики кад му је змај пао и исцепао се, а мало за тим вели се да Рака не разуме то (зашто је змај пао). По Ракиним речима заиста се види злобност, а не неразумемиање. Онда је на ту злобу требало ударити, а не рећи: «не разуме.»
Џисац је два пут написао: «ицепао,» а два пут уисцепао.“ Изгледа да се не зна које је правилно, па нек су „вуци сити и стадо читаво,“ : П |
У Чланку: „Слава у Срба Македонаца“ описује се кеко славе Срби у Македонији. У овом чланку незгодно је деци рећи: Ко је итао Србину о глави, тај је најпре гледао да му искорени славу.“ Жена која меси, п коју наши сељаци зову мешаја. овде је назвата, мешаљка. Оба израза нису баш згодни за ову књигу, али опет је онај народни бољи, јер боље одговара самом појму који се њиме
%