Учитељ

511

ређи, тежи или лакши: у тешком ваздуху пење се лаки дим, а у лаком ваздуху дим је тежи, то пада на земљу. Но где је ваздух лакши, онамо струја тежи и доноси собом кишу, буру или непогоду. Правац дима чинио је, дакле, Мојсију исту услугу, коју и нама барометар; узрочни одношај између дима и лепог времена пије био сујевернији од наших правила за време на основу про_мене живиног стуба.

8. 47. У постављању узрочних одношаја јасно се види, како су вера и сујевера међу собом тесно скопчани и како јако захватају једна у другу, тако, да се истина лако може превидети. Ово ће се тим пре збити, ако се при том будемо служили још и натчулним светом; као што је чинио Мојсије, приписавши прорицања свог димовног барометра своме највишему бићу. Свеза са натчулна светом и сувише је близо памети; јер догађаји око нав збивају се тек од чести у границама, наших чула, а већином су ван њихова домашаја. Млоги догађаји напрасно се јављају чулима, нити им је претходило оно, што би се могло сматрати за узрок, нити их је пратило оно, што би могло важити као дејство: па, у оба, случаја оно, што нисмо опазили, спада у натчулни свет, јер је ван чулног домашаја. Ми смо овде на границама наших чула, изван којих тама покрива то узрок то дејство. Непознати догађаји излазе отуда пред наша чула, да их упознамо, а познати без трага тамо нестаје.

У оваким приликама човек је навек покушавао свезе и испитивања и изван чулних граница: из сличних дотађаја, чији је узрочни одношај лежао у његову домашају, он је закључивао на логађаје, чији узроци или дејства лежаху изван његова домашаја, он је познате догађаје за толико проширивао или повећавао, колико је то захтевао нов догађај. Тако су североземци пре 1000 год. овако покушавали да објасне студени северни ветар : они су очевидно познавали хладно ваздушно струјање, али његов узрок, претходни догађај, остао им је