Учитељ

583

везама. Зато се у школи не може замислити поредак, који би давао ученику право чинити све што му се свиди. Да ли би била могућа настава, кад би за време предавања један ученик читао, други викао, трећи по стаклу добошарио итд. На овом месту и неотице се сећамо извесних педагошких идеја руског прослављеног уметника. и Философа графа Л. Толстоја, који је у својој Јаснопољанској школи основао нове васпитне методе и прогласио подпуну дечију слободу у настави и осуство сваке дисциплине. На тај начин Толстој је усвојио јединични пример за општи не подвргнувши његове особине тачном анализу иу другим школама, у којима су наставлици са обичним (а у више школа са недовољним) подобностима, а не уметници Толстоји, Толстој се свакојако преварио при објашњавању свога успеха у Јаснопољској школи, јер је мислио да успех школски зависи од осуства школске дисциплине и произвољне — наставе; међутим опит је показао да се његов успех налази у узрочној вези са његовим и дечијим индивидуалним својствима и многим другим околностима, јер 1870 године уређена основна школа у Москви, на принципима Толстовљевим, показала је негативни успех.') Сасвим је неразложно очекивати да ће скупљени ученици сами подржавати потребан поредак, без да на њих утичу наставници. Деца не владају таквом мудрошћу и силом воље, те да сами сазнају корист и дисциплинарну потребу и да се сами уздржавају од спољашњих побуда и поступака, који их изазивају на неред. Очигледно је да се ученик мора увести у опште коло и подчинити учитељевој вољи и друштвеној обавези. Овде се нарушавање поредка више осуђује због Физичке потрепе, него у име моралних принципа. Јер исто тако и чисто спољни узроци принуђавају нас чувати дечије

5) Чит. Л. Н. Толстон. Подное собранје сочиненји, седмове изданје

1887. г. томђ ГУ: педагогическја сочиненја.