Учитељ

587

ставом. Само она школа може морално упућивати у којој је настава подпуно прилагодна, васпитном смеру. Ако се у школским раду огледа неправилпост, лабавост пдеје"') онда се не може ни мислити о сталним чврстим правилима, тамо нема ни помена о моралном карактеру. Дакле морално упућивање не ограничава се само на Форму задржавања и пасивну покорност. Човек је биће слободно, с тога смер моралног васпитања може се сматрати да је постигнут само у том случају, ако се у резултату јавља побочност, којом ученик чини добро по сопственој унутарњој побуди. Морално васпитавање ствара код. ученика морални карактер,) код кога се разликују две стране ; унутарња и спољна. У основици карактера“) налази се извесни круг идеја, знања и правила, који су чврсто примљени, хармонички сједињени и дубоко се укорениле у човечијем срцу. Друга црта карактера састоји се у томе, да ученици ове идеје и правила смело, доследно п без колебања остваре у животу и раду. Прва од споменутих карактерних страна, већином се васпитава под утицајем наставе. Но другу карактерну црту, настава не може створити. Свакојако ово карактерносвојство дужан је развити овај васпитни рад. који се

1) Не гледећи на то што овај виши ступањ моралног образовања поступно усваја карактер самосталног образовања, ипак треба да се сачува свест о важности дисциплинарних Форама и животних правила « Др. С. 0. Гогоцеји, Кратков обозронје педагогики (изђ декши вљ унизерсигетв св Владимгра и на виших женскихђ курсахљ) част П. Кјевљ 1882 год. страна 43.

2) Чит. О. Смаилс Карактер.

5) «Морални је карактер резултат различних Форама личног контролапвања , које су се узвисиле до ступња поступно утврђених навика. И тако у потпуном савременом моралном карактеру подразумевају се стечене навике, од којих зависи разумна чежња и индивидуалне среће, као што је: трудољубивост, љубав к поредку, умереност, по навици контролирати осећања или уздржђивост и строго конгролисање мисли од којих зависи расуђивање. У њему се исто тако подразумевају нужне навике за потпуно испуљавањо човечијег духа као што је учтивост, правда, правичност и доброчинство.» Джамсљ (Селли. Овн. нач. психолог страна 316.

4о%