Учитељ

598

којој мора бити управљена свака, друштвена, установа.» (Кондорсе.)

Француски Философи прве половине ХКХ века, који су се много угледали на Философе ХУП века. занемарили су теорију васпитања, изузимајући Мена де Бирана. Не одређујући шта је васпитање, овај га сматра као вештину којом се учи «отправљати свој човечји занат.“ Већина наших педагога надахнути су Кантом:

«Прави је циљ васпитања да се од човека створи све оно што он може постати.» (Г-ђа Гијзот.)

«Васпитати дете, значи припремити га тако, да оно буде у стању да једног дана само ради што је могуће боље на опредељењу свога живота « ДЕ -Ђа ' Пекер ле Сосир.)

„Прави је циљ васпитању да се тежа савртепетву, али без намере да се оно икад достигне.» Фриц)

Најновија је и најпростија одредба – педагошког речника. |

„Васпитање је вештина образовати човека, >

Да наведемо још једну која је у стању да определи гледиште што служи за допупу !: које је од великог значаја. ;

«Узвишени циљ васпитања јесте да научи човека да се сам васпита кад престану да га васпитлвају дру“ ги.“ (Гијзот.)

Не гледајући на њихову спољашњу различитост, ове Формуле намерно нагомилане имају у суштини само једну стварну различитост, а то је њихово порекло. Ма, да бу производ духова често врло противних, ипак се све оне своде на две идеје: о циљу и о средству. У | погледу средства слажу се ови: средство је развитак способности и принципа делања људске природе Али да би се исте способности и принципи могли развити треба их култивисати, а да би се могле култивисати, треба их упознати: