Учитељ

292

„Дотле се неће успети да се васпитање управи на свој прави предмет, докле се не отпочне са Философском _ анализом духа човечијег.“')

Односно циља, једни узимају да је срећа, други опет да је усавршавање, прогрес, врлина — сваки га узима према томе, како схвата циљ самог живота. Ако је циљ срећа , то треба знати «за коју је срећу човек способан.“ Ако је срећа савршепство, врлинл, «онда су то изрази | који без сумње представљају лепе и високо мисли, али при свем том оне остављају празнину онде где не треба. да је буде »“) За што; За то, што оне, и једне и друге немају другог значења до оног које добијају од појимања човечијег опредељења, другим речима од моралног система; а овај систем опет рефлектује појимање људске природе. Циљ бића налази се у самој његовој природи; јер да би се знало какав треба човек да буде, треба пре свега знати оно што је, треба пропратити реалног човека да би се дошло до идеалнога.

То је важан предмет психологије и морала.

Предмет је педагогије, узимајући човека — дете, управо тај, да по средством онога што јесте створи од њега оно што треба да буде.

Њени закони нису ништа друго до закони психологије и морала примењени на култивацију детиње природе, т, ј., закони људске природе

П. 0 настави. — Њена васпитна и морална вредност.

Настава је у толикој мери саставни део васпитања да се по кад кад идентификује с истом. Но она је само

у Ридала Зерат, Ејететшв аде [а рћизорћле де | езрт. ћитат : БАД. врс 3:8: 5

8) Нејуебив, Ре 1! ћотте сћ. 1.

3 Ге Р. блтата, Пе | епзешјпетет. де |а |апдие тајгегтпеЦе, Порте