Учитељ

606

више одмора у слободи и игри, те да се развију. То доказују лекари, то тврди наука иза то се пре неколико година подизао глас против преоптерећавања деце школским часовима те је после тога · смањен број часова како у основној школи, тако и у гимназији. "А то смањивање часова није учињено за то, да би учитељи у школи мање радили, и да деца после сама толико исто код куће раде већ је то смањивање учињено поглавито деце ради.

Кад би се учитељима наметнуо сад по један сат рада више · сваког дана, опи би се љутили и доказивали да то није право, да је много итд. а Кад они деци наметну по бат два дневно више, то није ништа. Учитељима је неправо што морају празником ићи у цркзу „неправо им је, што им бе то мало одмора одузима; а овамо они деци домаћим задацима одузимају и празнике и четвр-_ так по подне, и одмор после школ. часова. Учитељи се жале па велики програм. И јесте велики. Али ваља бити правичан, џа не товорити деци још већи програм п рад.

Није само то. Него и родитељи, нарочито сиромашнији, ваља да имају мало права на децу своју. Ваља да деца и њима помогну у раду колико толико. Сиромаштима, који немају слугу и слушкиња, нужно је оно мало дечије помоћи, што деца могу учинити, кад из школе кући дођу. Да донесу матери дрва, да причувају, млаћу браћу и сестре, да послушају по кући и око стоке, то је сиротним родитаљима од преке потребе. А то по децу не само да није штетно, него је баш корисно, далеко корисније од рада 40. маћих задатака. Јер ту има покрета и телесног рада , који развија телом учи дете корисном раду за будући његов живот — кориснијем негг што је учење именица, придева идр. Још јасније је ово, кад. узмемо женску децу за пример. Женскињу је посао кућа, женској "деци тамо је позив. И женска деца колико уче у школи, још више треба да уче у кући поред муке своје. А домаћи задаци вету мајци „десну руку њену,“ а девојчици вежу и десну а леву, вежу је за сто и књигу онда, кад би требала по кући да ради, да се: учи ономе што јој је позив, што јој за живот треба.

"Па није ни само то. Већ ни учитељи сами немају готово никакве еајде од домаћих задатака. Управо по саму наставу више је штете но користи од тога. И ако се мисли, да се домаћим задацима допуњује и боље утврђује предавање у школи, опет је од тога више штете него користи.

Без домаћрех задатака учило би се само у школи. Онда би се можда урадило мање, али што би се урадило било би урађено. Онда се не би учитељ ослањао на то, да деца сама науче ово или оно, па зе после варао и вајкао, него би одмерио шта има у школи.