Учитељ

614

Свуче чизме. Ја скидох п одело. Он је само градио примедбе. Најзад оде и односе све да се суши. Седох уз Фуруну и запалих цигару. . Домаћин ме. упита. — Одакле идеш сад : Ја му казах.. Зађутасмо. АН свећица пуцкараше. Домаћин је усекну. Према светлости свеће посматрао сам његово лице. — | Не беше то лице које сваки дан сусрећемо. Дуго, са развијеним јагодицама. Чело се наднело на лице, а из очне дупље вираху два врло сјајна ока, која су непрестано играла као ва зејтину... Мали брчићи гарили су горњу усну; а од браде беху избила само два прамена, која је он непрестано увијао те су изгледали као још једни бркови... _Не развијен и слабуњав.. У осталом цела спољашњост беше више пријатна него одвратна више за сажалење него за презирања.. = На, како тњ, Крле“... —- Вала је Богу. — Како са здрављем ' —. Па.. добро!... Што нас је живих, здрави смо. —_ Шта... Да ти није које умрао:.. “ Њему се очи заводнише. — Јесте!... Жена ми умрла. Остало ми сироче. - Па-тде ти је. дете, — Код мајке. — Зар није мајка с тобом 7 — Јесте. И: мајка и сестра. Али 7 отишле у ваз рош. кући, па су поведи и дете. Заћутасмо.

ж “ 2 — Хоћеш да спаваш :.. — Па.. могу !... рекох устајући... Него да ми је што год да читам. Имали ли коју књигу: