Учитељ

613

— Него шта је; — упитах.

— Школа. |

— Е, па ја сам учитељ — рекох.

На прозору се појави једна глава.

— Који си;

— Ја се казах.

== (ен мен.

Завеса се спусти.

Чуо сам неко мрмљање, неки жагор, као кад се неко инати. Најзад, једва се отворише врата.

— Ајде... Камо се!... — рече неки рапави глас врло сурово.

Ја уђох. На вратима собним дочека ме омален ч0овечуљак оса свећом у руци. Беше се свукао, па само огрнуо некакав олињани капут.

Назвах Бога и поздрави смо се.

— Ходи унутра — рече он.

Уђох у топлу собу.

— Седи.

Ја седох.

— Примакни се ближе Фуруни. ·

— Ама, брате; — рекох. — Каљав вам, мокар сам сав !... Да ми је да се свучем!.. |

— Сад ће то бити !... Иване !... Иване!...

— Шта је !... одавва се онај рапави глас.

— Ходи, свуци чизме господину.

Онај глас опет забобоња. Чуо вам само да рече ово:

— Јако опет да устанем а тек што сам лего !.... Зар». 1 | |

Даље не разабрах ништа. Чуло се само мумлање,

Најзад се отворише врата. Прво угледах црну малу. лулицу, онда камиш, па онда једну чупаву главурду

Оди изуј господина! — рече му мој домаћин "

(Он приђе и ја пружих ногу да скине чизму.

— Их !... ал су каљаве !... рече он. Не може и' Бог очистити !...