Учитељ

БРСШЕ. СЛИКА ИЗ УЧИТЕЉСКОГ живота.

–офање-

И ако сам журио да раније стигнем у Десић, опет | ме увати ноћ,... Ко није путовао, тај не зна шта, је "позна, јесења ноћ на путу:... Није то само обична помрчина ; него да ти неко опали шамар, ти му се не би могао одужити! Не видиш га, и ако узате иде!... Па кад те, у такој ноћи, прати још и «благодет> с неба са свима могућим и немогућим ветровима: — е, лепо да, се ратосиљаш живота !.... , “ |

_ Ништа суво не беше на мени. Окисао сам до кости; а «несташни зефФир» мрзнуо ми је и саму сржу костима... Да ми бар нису покисла палидрвца у шпагту, ја бих за-

«

палио цигару, па бих се „чинио не вешт...» Овако... ђаво га внао!.. | Хвала Ва |... Ено свеће ! Идем тамо, па, била кућа сељачка, била мејана, била | > вала, и сама. апсана — тражићу преноћиште — помислим у себи. И

Једва сам стигао. Видим свећу кроз прозор.

— Домаћине!... домаћине !...

Нико се не одзива.

Напипам у оном мраку капију те уђем у авлију и. „приђем прозору. Лупнем у окно од прозора.

— Домаћине! — Ко јет — упита један глас. — Путник — одговорих.

— Па ово, брате, није мејана.