Учитељ

661

корисни васпитни утицај на породицу, а тиме се постизава она идеална хармонија између ова два васпитна фактора.

Пошто је васпитање пропорционално општи рад школе и породице, онда исти рад налаже подјенаке обавозе за оба васпитна фактора. Дакле и од родитеља. се захтева. да су добри васпитачи — педагози“) Родитељи су дужни са потпуним поверењем подржавати васпитне шко локе мере. Родитељи не треба да су равнодушни, него су дужни да примају топло учешеће у свему оном, чега се школа ваћа у васпитном и наставном интересу деце.

Од родитеља се захтева да су пред децом потпуно издржиљи и опрезни у својим суђењима о школи и њеним представницима. Они родитељи , који немају овог потребног својства, много би паметније учинили да са, свим не шаљу дете у школу, и не подривати школски аукторитет.“) И најбољи васпитни утицаји онеспособљавају се, ако сами родитељи не верују у резултате по- · менутих школских утицаја. А шта да кажемо о оним жалосним родитељима, који пред децом исмејавају и умаловажавају школу и њене наставнике. Родитељи треба, да су увек опремни, те да на сваки наставников захтев дају тачни извештај о домаћим учениковим радовима и животу; јер правилни наставников поглед на ученикову лимност сачињава битну погодбу разредног прогреса.

Овде нам св и нехотице под перо потурују оне врло честе родитељске жалбе и молбе против грубости и подлости учеће се младежи, а заједно са овим жалбама, чују се и пребацивања и укори наперени против сувремене школе , називајући је установом, где се деца морално кваре, и веле, да што се више њихова деца уче у толико више падају у моралном погледу. Без сумње, ова-

|) Чит- АПсетете Радавошк уоп Е, Већ. Млеп 1872. 5. 88 — 90, ·

>) Ово се највише тиче гимназијских родитеља, јер се код њих поменута појава чешће примећује. Обично вика почиње од неправедног оцењивања, а, свршава се политичким паргизанством.