Учитељ

663

треба“), — дотле ће се породица и школа непрестано налазити у антаговизму, и жалбе против ђака не само да се неће прекралити, него ће се још више умножавати. Дакле и најбоља школа не може поправити васпитни рад, без домаће потпоре“), јер породица може најлакше уништити све, што је школа стварала са највећим усиљавањима. Проматрајући наше друштво и књижевност, ми примећујемо две са свим негативне стране: прво у нашем друштву на овљком кораку сретају се гогољевски типови, а о друге стране у немачкој књижевности превлађује неко чудновато мишљење, по којој све треба хвалити. Свака објективна критика сматра се за непатриотизам.

Колико је огромни број наше публике, која не тражи истину, него само ласкање. Зар ово није иронија за

') Породица се може пазвати дечијом баштом. у Бојој се развија морални карактер. Ако воља и морални каракгер нису успеди да се васпигају и учврсте у родитељекој кући, опда пресађени у хладније уређење школског живота, неће далеко измаћи.“ Джемсђ Селли. Основи. наћ. исихолд таи и ел примњненје кљ воспитанцо. стр. 857. Оаширпије и специјалније о домаћем васпитању читај у жури. „Руско богаство“ за 1886 год. Домашњее васџитате ребенка. Овде је најочигледније пропраћено деге од рођења па до школског доба И објашњене су све оне појаве, које га сретају, а тако ист) и потребне потодбе за нормални, психолоши и Физички развитак. Иста Дисертација нваписана је на основу школских типова.

време проводи код своје куће са родитељима и са другим сродницима. С тога, се не може трижити од школе. да она сама усаврши лецу, — Шкода и кућа, треба да стопе незрестано у свеви једна са другом. Кућа треб да потпомаже школу; родитељи треба да иду свему на руку учитељу, Јер то је у интересу њихове деце. Ни по што не треба да родитељи омаловажавају школски рад ан самог учитеља, нарочито пред децом. Ако не могу да помогну школи а, оно бар нека намерно не одмажу. А може се помоћи тако, ако родитељи шаљу децу редовно и тачно у школу; ако им набављају потребна средства за учење у школи; ако надгледају домаћи рад деце, кад израђују какве задатке, које су добили у школи; ако помажу деци при учењ,. да би своје задатке боље разумели; ако пазе на уредност њихову код куће, нарочито што се тиче школских ствари: ако уважавају наредбе учигељеве; ако свагда с поштовањем т0Боре о учитељу, ако упућују децу да учитеља добровољпо слушају и да му радо чине услуге у школи и изван школе итд. — Где се не ради тако, него се може оиги ради намерно прогив тога, ту не може бити успеха у школском раду, — и за то није сам утитељ одговорац,“ Др. Војислав Бакић. „Поуке о васаитавању деце...“ Сомбор 1880 год. стр. 7—8. -

7) „Дете проведе у школи дневно само 5 до 6 часова, а цело остало