Учитељ

ПРИМЕРИ ПРИРОДНОСТИ

У МОРАЛНОМ ВАСПИТАЊУ.

–—олаа ~

:

У последње време нашега основног школовања, не обраћа се готово никаква пажња моралном васпитању. То запостављање моралвог васпитања потекло је, разуме се, најпре из виших просветних кругова, као што је министарство просвете, просветни савет, референти књига за основ. школу, ревизори и писци појединих предмета наставног програма основне школе. Сви ти просветни Фактори, као да су се утркивали, који ће што пре улити у главу деце већу масу знања из своје струке, без обвира на узраст, здравље и морално васпитање ученика. Тим правцем заведено учитељство почело је сматрата школу у ужем смислу као учионицу и ништа више. Није никако чудо што је то погрешно гледиште залобило толико маха, да је данас редак случај међу свима просветним раденицима наћи правог и ревносног васпитача. И оно мало васпитања што се научи из књига извођењем поука и чланака и из неког прописаног реда у школи тако је лабаво и непотпуно да се не може назвати правим васпитањем. Но опет за то ови раденици, а нарочито учитељи, нису криви за овакав рад и овако немарљиво васпитање.

· Од брзог и махиналног одговарања деце зависи да ли ће учитељи бити награђени оценом, која им даје право на службу и унапређење.

Из васпитања нема оцене,а и да је има, не би је могли учитељи правилним радом добити код оволиког