Учитељ

686

програма. У осталом са оваким прегледом основ. школа не би се могло тачно ни оценити васпитавање ученика. За два часа, па и за читав дан није нико у стању сазнати вредност васпитавања у једној школи; сем ако би

се узело да је то васпитавање, што су деца о испиту

умивенија, обученија, и плашљивија и што су школе пред

испит окреченије и чистије или најпосле што су испитни

прописи чистији. По свему овоме не би се могло оценити истинско васпитање, те је са свим природно што су оваке ревизије и једностране захтеве од основне школе донеле: искључиво знање појединих предмета.

И зар је какво чудо што су учитељи обраћали све већу пажњу ономе што се од њих тражи! Или је чудо што су се у доцнијем раду повели за гледиштем да се у школи и не може васпитати пи ако се васпитава, да, од оног школског васпитања нема, користи: — Зар је опет за осуду што и главни одбор учитељског удружења, као преставник удруженог учитељства, поведен самим временом награђује и оне књиге, које доказују да је васпитач и камен и цигља и креч ит. љ!

Казати: у школи не може да буде правог васпитања, па и ако га буде,иако се деца васпитају, опет то није нимало стално, да треба и на то време трошити. јер то све може један камен порушити пили једна мисао о зве"вди или црепу — врло је лако и врло корисно за сваког наставника, пошто васпитавање није лак посао.

Нешто тешкоћа самога посла, нешто намерно запостављање моралног васпитања на највишим местима, нешто обично повођење за «модом» и «временом» одвели су учитељство у крајност индиферетизма према свима погрешкама својих ученика. Већина наставника задовољава се самом дисциплином за време предавања. А у варошима ко и то постигне, држи се за одлична васпитача. Но много је обичније да се и у селима и у варошима и на ово не обраћа никаква пажња, него се у место свију педагошких рацепата узме један једити «пре-

Зи