Учитељ

650

школа увек налази у хармонији и пријатељству са свима друштвеним установама васпитног карактера. Без сумње, међу овим установама породица заузима прво место. Може се рећп, да сва тешкоћа васпитног рада пропорционално пада на породицу и школу. С тога је веома интересантно домаће и школско васпитање вравнити о гледишта њиховог утицаја на карактер ученика. Разуме се, искључни значај ми не дајемо ни једном нити другом — како домаће тако и школско васпитање има своје добре и слабе стране.)

Школа васпитно утиче у једном одношају, а породица у другом. Најбоље је кад оба ова-васпитна фактора једновремено утичу на дете не противоречући један другоме а обрнуто, узајамно помажући се. Ово је баш и смер наших школа, јер ученици један део дана проводе под утицајем школе, а остало време под утицајем породице.

Дете окружено родитељском љубављу и старањем, расте и у домаћем кругу задобија прве утиске, види прве примере, учи се говорити и размишљати, волети и покоравати се — ваљана породица буди у детету човекољубива осећања. Сви знамо да први упечаци у многоме утичу на развијање карактера. Зато су многи

знатвији педалози (Русо, Лок и други) подизали глас.

само за домаће васпитавање, а школско васпитавање, већином сматрали су као нужно зло. И заиста, домаће васпитавање може најмоћније утицати на морална осећања и карактере.

Први дани детињег живота препуњени су различним слабостима — страдањима. Но непрестано неговање, љубазни матерински осмех и светао поглед разгаљују мало дете и у његову душу уносе радосне осећаје. Мајка, заштићава дете од свију различних штетних утицаја

ј) О једном и другом васпитању опширније пише Сент Илер у журналу „Семђа и школа“ 1871! : отдавђ П. Сештабрђ, стр. 31!1—46. А такође није на одмет прочитати и домаћу школу Евтушевског: аСемђа и Школа« 1874 г. Апрбљ (стр. 291—299) и Ман стр. 381—397.