Учитељ

651

јаке и брзе промене светлости, заглушујућих звукова и оштрих промена температуре. Она својим материнским погледом улази у саму душу детињу и прва разуме сваки детињи покрет и мимику. За то је мајка најмоћнији васпитач, који целог живота улева срдачна осећања, жеље, тежње и карактера. · Сем тога, цела породица својим правилним уређењем у детету васпитава племенито срце и вољу. Ваљана, породица уништава илп ограничава природни егоизам у детету. У породици дете се осећа као у малој државици, у којој кућни старешина заповеда добро и забрањује свако зло. У оваквој кући дете се навикава да влада собом, да обуздава рђаве жеље и тежње; оно се прилагођава свима кућевним захтевима ; учи се како ваља · служити и управљати, дејствовати, трпети и испуњавати разне обавезе. Једном речју, ваљана породица најбоље облагорођава срце, вољу и карактер детињи. Но ипак изврсна Француска васпитатељица Некер, у свом делу «Прогресивно васпитање», примећава, да у детињем расту наступа време када домаће васпитање постаје са свим неподесно. Правилни ток ствари за дете постаје монотон, за то му је дуго време. Добро изучив обавезну дисциплину, дете потпуно зна, колико је може без опасности нарушити; «или ако је и са опасношћу, онда бар са тако незнатном, да због тога дисциплинарно одступање постаје још привлачније». Код њега се налази више несташлука, више склоности к непослушности, клевети и исмејавању. Родитељски ауторитет због прекомерне ћудљивости претвара се у ништавило. Мало по мало дете у кући почиње све више венути, слабити и с дана на дан све више умножавају се различне злоупотребе. На послетку отац даје дете у школу и обично узвикује: «е хвала богу, кад се ослободих и те бриге“! Сувише дуго домаће васпитање представља и друге незгоде. Н. пр. осуство упоређивања смета детету да успешно чини тако енергична усиљавања као што чини 44“