Учитељ

689

говоре и лагање — учитељ треба у такој прилици да постави једном за свагда правило: ко не донесе пропис или га донесе избрљан. остаје тог истог дана у школи да га напише На тај начин ученик долази до уверења, да је оно што се заповеда неминовно и онда му се покорава исто онако као што престаје тући камеп голом руком.

2. Мали Миша има обичај да просипа хартице по школи. Сваки би од учитеља различно поступао у овој прилици. А најприродније би учинио онај, који би казао малом Миши, да школа мора бити чиста и натерао га да, чптаву школу почисти, јер ју је пођубрио. И та досада и понижење, тај терет био би природна последица од онаког рада.

3. Радован долази у школу неумивен, каљав неочешљан и т. д. Већина наставника опомиње у таким приликама; неки саветују, а наки богме и батином дају РаДОВАНУ Да осети последице своје непажње. Међу тим ни једно ни друго није природно поступање у таким приликама, У место савета, прекора, љутње и батињаља, најприродније је, да се Радовану каже као и сваком ђаку само једанпут, како ђак мора бити чист. У свима поновљеним елучајевима да се он само опомене на то правило и да се истера напоље на школе да се умије, очисти и т. Д. и да се припази да он доиста то добро извршт. Тај терет докле посао добро изврши, биће му природна назна непажње или намерног прљања.

4. Милутин заборавља пропис пли књигу или крижуљу код своје куће. Многи учитељи се на то толико љуте. да чак и ударају за то, а Милутина оставе у школи да пази са другим ђаком из књиге и да му прави досаду. Да ону досаду која наступа због његове непажљивости и коју би требало да осети сам Милутин, дели са њиме и учитељ и љегов друг, то није право. У таким приликама најприроднија казна јесте да се Милутину остави одређено време до кога мора .доћи и да се