Учитељ

691

— Зашто си се, болан, помокрио у школи; Што си нам опоганио школу :

Он се правдао к'о бајаги, како није могао да отвори врата, како је лупао и т. д. — а то је све сушта лаж,

Ја сам хладно заповедио послужитељу да донесе шафољ воде, крпу и пепела. Кад је то донео, посус сам пепелом мокри патос, па дао Јоци крпу у шаке и рекао:

— Ти си опоганио; ти и опери! И Јоца је прао, цедио, брисао по неколико пута, а ја му намерно нисам казао да је добро, вего сам додавао. — Дела још и то нека буде чисто као ово овде ит. Д.

После великог труда. кад је се добро ознојио и убрљао од плача, ја сам му примио за чисто.

У оба ова случаја употребљена је по моме мишљењу, природност у кажњавању.

т. Радован је видео једнога дана слепца на улипи и како је хтео задирнути свакога, прошао је поред њега и бацио му у капу једну цигљу.

СОлучајно је то опазио отац и дошао до онога слепца, повео га за руку и довео кући.

Кад је се село о ручку за сто, отац је слепца посадио на Радованову столицу, а Радовану је на патос метнуо слепачку капу са циглом, говорећи:

— Овај слепац не види ништа, нити може што год зарадити, да се нахрани и одене. За то и седи на улици и моли добре људе да му уделе. Ти си прошао и бацио си му место хлеба цигљу. Ето ти цигље, па види може ли се она. ручати. -

И тога дана Радован није могао од срамоте ручати. То је природна посљедица његовог рђавог поступка.

8 Код мене су увек узајамност и потпомагање у школи јако развијени. Сви ђаци хоће један другоме и да помогну и да позајме и да један со другим поделе. На то нарочиту пажњу обраћам за време шетња и ру-