Учитељ

102

Прва рубрика у овој таблици показује цифру, која је издовата на сваког ученика и из ње се може видети какав је са тога гле-

дишта утицај на народно образовање. Из те прве рубрике видимо.

да се у прва дванаест кантона издаје, у средњу руку, на свако: ученика по 25:95 дин., а у остала тринаест по 13:30 дин. — дакле готово два пута мање. Друга рубрика показује утицај добре библиотеке и др. У осталом не треба губити из вида и то да су те цифре можда, тек приближне. — 'рећа рубрика показује како утиче на-

предак у школској економској моћи. Све пак ове рубрике заједно.

показују нам, зашто је Женева н. пр. где је време трајања учења 218 шк. недеља — виша по образовању од многих кантона, код којих има школ. недеља и по 100 и више.

ЏП

Сада ћемо узети, да говоримо о одношају друштва к народном образовању и о положају, који народна (основна) школа заузима у животу. Дакле сада ће нам бити предмет расматрања, како треба да буде народна. школа у опште па да одговори своме правоме позиву.

Основна школа у одношају на спрам ученика, обично се расматра као оделити завод од осталог практичног живота. Ово је као наслеђе од старине. У задаћу основне школе више се утурало распростирање релиђиозних догмата: предмет обучавања, као најважнији, био је закон божији. Тако у статутима о основној (народној) школи, које је издала 1661 бернска управа, налазимо ово о задаћи основне школе: «побољшавање.... но што је царовала груба простота и незнање божијег слова и његових светих тајни,“ Да је овака задаћа основној школи признавало се све до друге половине прошлога века. По тадањем мишљељу, које је господарило, школа је имала да само утврђује децу у вери и да стоји ван земаљског живота. Но, благодарећи заплету и ојачању социјално-економног живота, трговачка класа, у ХУШ веку, и занатлијска увидели су неопходности, да се рашири школски програм и да се олакша на– роду приступ у школу. И почели су још признавати, да је школи и то задаћа, да и олакшава грађански и економски живот посреством јачег распростирања писмености.

На овој тачки, горе изнесеној, друштвено мишљење задржало се све до данас. — За задаћу основне школе признаје се обучавање будућих грађана у читању, писању и рачунању и т- д. У

Швајцарској н. пр. тражи се са читањем, лисањем и рачунањем:

подједнако и историја и географија, отачаства. Зато, ако школа одговори овоме она је испунила своју задаћу по владајућем мишљењу. —

са

па

аза а це