Учитељ

(25 о

Народна школа, свакако, није органски везана за друштвени живот: живот човека по свршетку школе није фактички наставак његовог школског живота, Услед овога школа и губи у значајној мери свој социјални значај. И заиста врло млоги разуче се од онога, што су у школи учили, а често се одуче и од самог писања. Оваких случајева наилазили смо не само у Русији, већ и у Пруској. Ово само јак је доказ да школа у својој сувременој Форми не чини органски део друштвеног живота и, дакле, не одговара, својој задаћи.

Задаћа школе јесте да да образовање народу. Образовање че треба бркати са писменошћу. Народ један може бити сав писмен, а овамо је необразован, Ено на пр. Татари сви су писмени, али су при том необразовани. Тако исто и масе Евреја, које ву по западној Русији згњечене. Варају се, сасвим, и они, који у образоване народе рачунају оне, који су имали тако названу интелигенцију и који су родили великане. За оваке народе може се рећи, да су културни, а образованим може се назвати онај народ, чија маса, у дано време, стоји на висини социјалног развића,

Рећи ће нам когод, можда, образовање, у тако широком смислу, не може чинити задаћу основне школе. Па и ми се у томе сагла. шавамо.') Народна школа једина не може испунити такову задаћу Овакова задаћа јесте задаћа целога живота. Но ствар је у томе, што да би се та задаћа лакше испунила, школа је дужна да постане органски део живота. Данас, дакле, тако није; данас младић кад изађе из школе, а он се види у сасвим новим условима за живст, који ничега заједничког нема са школским животом, а то све ништа друго, но што је школин карактер чисто теоријски. Ето вам одгонеће тога, што се по свршетку школе, заборави и писање.

Услег свега овога и долази равнодушност народа на спрам школе: Народ не види бог зва каку корист од тога, ако дете научи писати, а друго што пне види.

Овај индиферентизам народа на спрам школе до извесног степена свеопшти је. Ово се пак најбоље види у Швајцарској а нарочито у кантонима, где закони подлежу народном гласању. Ево на пр. у Бернском кантону народ је од 70 до 78 године гласао четири пута поводом школских закона. 1. Маја стављено је народу на гласање, да се продужи време учења, да се побољша учи-

5 По нашем мишљењу основда је школа која даје основе за

све, а, народна, која. даје основа за оно знање, које је потребно народу, маси. Но ми смо некако навикнути, да не чинимо ту, тако рећи, Фину разлику, па с тога и ми узимљемо речи «основна» «народна» тако,

Преводилац.