Учитељ
704 Е
тељско стање! итд. У гласању учествовало је 6%/, процената оних који су имали право гласања: Ово значи да је скоро половина грађана показала се равнодушпа. Онај пак део, који је учествовао у гласању није сав био за те измене на боље: 61-1 процената било је за те измене, а 39:9 процената т. ј. трећи део грађана био је против. У другим гласањима поводом школских закона, учествовало је још и мање од 50%, а у једном случају тек 26:4 процената
т. ]. четврта част грађана. Ово посладње десило се 18 Јула 1875 Год. а поводом закона о учитељским семинаријама. У овоме Фундаментадном школском питању 73:6 процената грађана остало је равнодушно. Па и они 26'4 процената били су далеко не сви за тај закон, коме је била цељ да свестрано побољша семинарије учитељске: 455 процената од тих који су гласали било је против тога, закона. Ово гласање дало је, дакле, овај резултат: 73:6 процената, грађана није томе закону давало бог зна какве важности ; 12% „сматрало је свако побољшање као излишно, а само 14:4 процената, појмило је значај тога закона.)
Равнодушност, дакле, парода на спрам школе долази отуда, што између практичног живота и школе, изузимајући просто писање, нема органске везе. И тако школа треба да буде почетак практичког живота и да служи као срество за усавршење практи'чног живота.
Сада ћемо, да расмотрамо, са нашега гледишта, још прво теоријски део програма, а после практични део програма у основној школи.
Млоги од читалаца, прочитав које ми истичемо за задаћу основне школе, можда је помислио овако: Какав је идеалиста овај писац; хоће од основне школе да створи какви университет! Но није тако. Баш писац овога практичан је човек. То ћете. видети само ако будете пажљиво читали, | Неоспорима је истина, да учење развија ум и осећање и да је главна. задаћђа школе, да развија ум и осећање. Ко год пак ра= сматра озбиљније школу, признаће да она ову задаћу не испуњава, Па шта је узрок овоме2 Сувоћа његовога програма. Писменост сама по себи није у стању, да развије ум и осећање; она — пи-
т) -: ~
) Како је то побољшање у Бернском кантону, може се видети #3 овога,. кад се каже, да су учитељи и после овога закона у Берниском кантону сиротовали.
8) « ћенвећ Тар већу етлегјаеће „Збананк» 1877, 3. Опаггај не у чланку «Фе УУегКкипсеп дез Везегепашиз 1 Капфоп Бегге»