Учитељ

121

Не брини се — И ја ћу се тебе сећати! Хвала !... одговара. Боса.

И милује ђаче.

Данас-сутра, данас-сутра, напуни се богме она школа ђачића.

Босиљка је радила свесрдно. Али како школа беше нова, то не имађаше никаквих срестава. Сваки час би тек кмету. – 5

— Кмете !.. Треба ми ова књига. => добро.

Треба ми ове ствар. — Добро...

И он је набављао готово све што је захтевала.

Ђаво га знао, али је био увек на руци. Све вели:

— Оно, није ми још ништа општина дала, ал кад је на чколу — на' -

Школа је почела да ради добро. Мало по мало Бо. сиљка уђе свима сељацима у вољу...

Ж

Сврши се испит за први течај. Свима беше мило И Бовиљка, и родитељи били су потпунце задовољни. Босиљка. распусти ђаке неколико дана...

Једнога дана сеђаше она сама у соби и претураше листове некакве књиге, док неко куцну на БОАЛИИ

– Слободно! рече Босиљка

Во се отворише, и уђе кмет Радоје. Изгледао је врло весео

= Нако си, И

— Хвала Богу !.. Сете!.

Он седе.

— Е, вала, добро 68'...

= Шта; — упита Босиљка.

— Били смо 'вам' код Мијата на слави, па се царски написмо.