Учитељ

123

— Видиш'!... Мислиш не знам ја да тебекар није лако !... Знам ја све!... Него немој ти тако !... Ја ћу тебе да научим, па да живиш без бриге.

— Посрћући приђе јој. Она устаде.

— Шта хоћете ви

— Чекај да ти кажем.

И пође њој.

Она прикупи сву снагу, одупре рукама у његова прса и гурну га,.. -

Он се скљока на њезин кревет.

У тај пар отворише се врата. Мара уђе...

Видећи њега на кревету и њу зајапурену она само промумла : Е

— Аха!..

И изиђе на поље...

ж

Више ништа није требало... Марија гледаше Босиљку са неким достојанством. Готово почела да јој заповеда.

Босиљка је из почетка трпела, али једнога дана истера, је.

Марија пође по селу.

-— Шта ради учитељка, Маро:

— Не знам, Бога ми!

— Како не знаш:

— Како немам оваца, тако не чувам ни паса '...

— Шта, зар ниси ти више у чколи!

— Јок ја!

— А што, Марој

— Бог с тобом, жено, зар ти не знаш!!!

— А шта: |

— Ко ће код оне служити.

— Шта:

— Ехеј!... Ништа ви не знате!... Шта је и шта Мара, својим очима гледала !... Е, најпосле није се могло

више !...