Учитељ

•

17 алну хармонију међу вољом наставника и ученика. Ученици се сами приљубљују к омиљеном наставнику, проникавају његове тежње и осећаје и добровољно

чине само оно, тто је сагласно ;са васпитно-дисциплинарним планом.

Оба горе споменута метода, за задобијање ученикове љубави подједнако су важни и узајамно се потпомажу, с том разликом, што први служи као припрема, за други. Онај наставник, који се вешто користи

_ првим начином, већ је спремио родно земљиште за

други, јер кад наставник, служећи као очигледни пример, слуша ученике, онда се тиме код ученика изазива тежња дамиони слушају наставника и школске дисциплинарне захтеве. — А све ово служи као најочигледнији доказ да је и љубав главно средство школске дисциплине, које свестрано утиче не само на учеников морални интелектуални него и Физички развитак.

Дакле, из досадањег говора виделисмо да је љубав Аушевна привлачност, и данеби поменута привлачност опала, потребно је да предмет љубави не губи своју примамљивост. Очигледно је да љубав захтева храну, јер ако исте нема, онда се она суши — вене и напослетку изчезава. С тога ученичку љубав према наставнику ваља подржавати, иначе ће се претворити у

хладну равнодушност. Но како и чиме се може сачу-

вати већ стечена љубав: Одговор је још краћи; потребно је да наставник непрестано влада свима оним „личним својствима, која су створила љубав. Већ унапред знамо даће многи рећи: а шта да радимо, кад се у дисциплинарном раду дешавају и такви тренутци, када њежност мора уступити месло строгости — За то ћемо на овом месту споменути да је погрешно мислити да строги односи ослабљавају ученичку љубав према наставнику. Израз праве љубави и неогледа, се у меком погледу, који код ученика види саму добру

УЧИТЕЉ - ~ 8