Учитељ

дјевојке, а нарочито добију бледило. Много читање ваља, дакле, забранити. Доста је и један, а највише Два часа дневно за читање забавних лектира. Док девојка иде у школу достаје и два часа седмично. Чим пак примијетимо, да им лице поцрвени, ваља им књигу _ одузети, па ма и плакале. Никад не ваља уважити ове молбе : „само још ову страну,“ „још ово лијепо мијесто“ и сличне одговоре. Тим ћемо их научити послушности и самопрегоревању, особинама, које женском сполу оскудевају. До 14 године доста је да дјевојке у вече сједе до 8'љ, а затим нека легну. — Пошто лектира забавља душу највише управцу, који психологија 03начује као дјелање | фантазије, то је нужно, ла се. дакле, овобито пази на избор дјела и на дубоко читање студирањем; небуде лито, дјевојкаће кад буде старија, имати пред собом фантастичне слика и зидати неки сањалачка, свијет == куле у ваздуху, — који никако не одговара истинитости, Постаће нервозна. Таје опасност за женски спол велика, јер он својом организацијом више нагиње таком дјелању фантазије, него мушки.

Ево шта говори Кант у својој «„Антропологији : „Пошто је при овим читању намјера само да се

за. тренутак забави, а зна се, да су такове ствари измишљотине, то има читанчица потпуну слободу, да у читању уображава по току своје снаге за уображавање, које наравски раслјава и сабитуелним чини оттуство дуга (оскудица пажње на садашње), то се тијем неотклониво слаби памћење. Ово вјежбање у вјештини, да прекраћује вријеме, учини дјевојку за свијет непотребном, па се послије тужи на краткоћу живота; с тога је то вјежбање, не гледећи на Фанастичну Ђуд, коју ону изазива, један од најнепријатељскијих нападаја на разум.“

Мислим, даби много припомогли добро васпитању и српски белетистрички листови, кад би штампали само