Учитељ

96

Уз сваку вишу дјевојачку школу треба да се налази дјевојачка књижница, у којој ће бити само ваљана дједа. Из те књижнице треба дјевојке да узпмају књиге за читање по избору учитеља. У мјестима, гдје нема виших дјевојачких школа, требало би да свака општина подигне дјевојачку књижвницу, која би стајала под надзором учитеља, и учитељица, основних школа, који би упутили родитеље, да им дјевојке из ње' узимају књиге за читање. Остварење ових књижица пе би стало тако много, — али би корист од њих била огромна. На те би књижнице ваљало да завјештавају српски родољуби материјалну помоћ, — а тим би много припомогли, да се у српском народу васпитају ваљоне матере и домаћице.

Учитељи и учитељице ваљало би да. упуте родитеље, како ће пазити на своје шћери при читању, — 4 нарочито да их чувају од тако зване забавне књижевности, јер овако уживање утиче најприје збуђујући, а, послије успављујући. Оба, одношаја стоје у међусобном пропорционалном Одношају. Због тог треба ужпвања, ма које врсте, у животу не као јело, него као зачин сматрати. Из тога, излази за родитеље и учитеље озбиљна опомена, да, врло брижљиво прегледају читања, која, пружају велико уживање. Као начело може важити, да. дјевојка забавне лектире никад не чита прије рада, него само послије рада. Девојке су забавним лектирима одушевљене; оне нарочито радо читају приповјетке, које изазивају велику напетост. За вријеме читања сједе напријед нагнуте, највише метну ногу преко ноге, чврсто на једном мјесту и прелазе приповјетку. Усљед тога узбуни се крв и иде прекомјерно према мозгу, лице им јако порумени, срце почне неправилно да куца и тијем дођу у стање које је врло згодно, да поквари крвоток и да узнемири живчани рад. Од тога пате многе

аса