Учитељ

89

„за осуду што и главни одбор учитељског удружења“), као преставник удруженог учитељства, поведен самим временом награђује, оне књиге које доказују да је васпитач и ка„мен ш цигља и креч и т. д.%“ (стр. 686. — Последњу тачку потписани је истакао.)

Узимајући у обзир да је до сада штампана само је„дна књига коју је Главни Одбор Учитељског Удружења наградио а то је: „Тражи се васпитач“, коју сам је написао, имам довољно разлога да верујем, да се истакнуте речи односе на мене и на моје дело. ( тога вас, г. уредниче, молим, да у вашем листу дате места овоме моме одговру.

Пишући дело „Тражи се васпитач“ главна ми је намера била, да што јасније представим како је тешко васпштавати и како небројни и невидљиви узроци делају да васпитаник не буде онакав каквог ми желимо да однегу_јемо. Те небројене узроке ја сам назвао вапитачем у ширем смислу. Са тих разлога ја сам и сву културу назвао васпитачем. Доиста, у школи, где се мора све строго обележити, васпитач се узима само као лице. То бих исто учинио и ја, да је моје дело било намењено ученицима вао учебник. Али је „Тражи се васпитач“ више дело бе„лестристичке природе, више расправа него ли голо излагање потпуно доказаних истина. У школску књигу, разуме се, сме се уносити само оно што је одређено, што је већ сасвим доказано или се бар као таково сматра; али се то не може захтевати за дела, као што је „Тражи се васпитач“. Сам наслов ове вњиге казује да се у њој не излаже оно што се већ као доказано сматра.

%) 0 Главном одбору пемам шта да кажем. Дедо су прегледали и оце кили два референта, које је изабрала једна Учит. Окупштина, и они су се сасвим повољно изразили. Друга је Скупштина реферате усвојила, дело на“ траднла, и наредила. Гл. Одбору да тао дружинском трошку штампа. О истом делу врдо се повољно изразила и критика у „Хајте Ки“