Учитељ

"Г. Јовић се хвата за поједине речи (камеп, цигља,. креч) и њима хоће да осуди ону тенденцију. која се даје уочити не из појединих речи, већ из целог излагања, Држим, да и г. Јовић признаје, да човека не васпитава само човек. Бићу слободан да овде наведем један пример. Да ли би се наши Омољци боље васпитали, кад би свакоме доведи из Париза за учитеље по неколико најобравованијих људи, или кад би их послали у Париз да тамо проведу неко време у кругу најобразованијих људи! Без сумње је, да би и оне лепе грађевине, и сва она култура, јако. упанивисале на њихово васпитање. А колико ли је још Аругих прилика, које васпитач, у обичном смислу, пе може ни да прозре, а камо ли да их проучи, те да их прими или олбаци '

Г. Јовић, одбацујући моја резоновања, пружа чита-

· оцима своју теорију „ Примерф природности“, коју је засповао на 14 примера. Могао је он навести и 14 стотина примера, па даопет његоватеорија не буде теорија. Прихерима се слабо што доказује, а нарочито у васпитању, јер ко-. ливо се може примера навести за, толико се исто, па често и М више, може навести и против, На пр., г. Јовић предлаже. ово: кад се деца помокре или нешто друго учине око школе, треба их натерати да ту нечистоћу покупе рукама и однесу у пужник! И то он назива морално васпитање Лепо богме!. . То је од прилике као кад се мачету замаче нос у нешто. Само не знам која би мати усвојила ову „природност“ Г. Јовићу главно је да се дете одучи ФА ночега, а на који начин, то је за њега све Једно. Има много деце која и до шесте годипе остављају нечистоћу где не треба, али не знамо да лије ипкоја мати гонила 4 Дете да је купи рукама, Ову нову „Васпитну теорију“ по-. чеше проповедати београдски учитељи! Могло би се 00ставити и спасоносна теорија. Матере, радите с децом онако како радите у сличном случају с мачетом !.,. „Та се њихова брука —- наводи г. Јовић — рашчула по свој.