Учитељ

58

огранака, које сачињавају словенску нацију. За сада су само Руси уједињени, и Бугари упола, јер им уједињење није и Формално признато. Али Пољаци су поцепани на троје. Лужичани су у пола понемчени. Чеси и Моравци са Словацима опет јсу раздвојени. А од свију Срби су, са Хрватима и Словинцима, најпоцепанији, и можда — бар за данас — под најнеповољнијим условима за уједињење. А без претходног уједињења појединих народа словенских, свакога за себе, не може, по нашем убеђењу, бити оно отште уједињење : природно и успешно. Јер, само је оно уједињење природно, и трајног успеха, које се изврши поступно. Тад оно није праћено непријатним последицама. Тад оно није наметнуто. Тад оно мањима и слабијима не изгледа као завојевање од стране јачих и моћнијих. И тад је могуће, да у уједињеној држави влада слога и да цвета напредак. —

И тако дакле у будућности је на реду велико словенско уједињење. Но да би се на природан начин извршило то уједињење, нужно је да се претатодно изврши уједињење мањих словенских народа — међу њима разуме се и уједињење свију Срба међу собом а можда још заједно и са Хрватима и Словинцима.

Поштовани слушаоци! Нама, Србима, уједињење је данас потребније, но ма којој другој грани словенској, и то сем овога горњег, општег словенског разлога, још и из друга два важна чисто српска ргзлога,

Шрви је разлог у овоме:

Српски је народ распарчан на много мањих делова. Овако распарчани ми смо у општој борби за опстанак сваки део за себе и сувише слаби за истрајну борбу са другим већим и јачим народима, са другим већ удруженим јединицама. ( тога нам прети озбиљна опасност да ћемо подлећи у тој борби, да ћемо пропасти пре, но што дође дан општег уједињења. Прети нам опас“