Учитељ

54

| ност, да нећемо ни дочекати опште словенско уједињење као Срби — већ, бог ће га знати, као који претопљен народ. Нама у економском погледу грози најозбиљнија опасност, да будемо са свим завојевани и потлачени од других већих јединица националних. Ми овако малени и поцепани и сад већ једва дајемо отпора страначкој економној навали. Али, треба се 6ојати, да не дође време, кад се неће моћи више давати отпора. А ко може знати, колико нам је опстанак осигуран и у политичком погледу ! — На против кад бисмо се ујединили, онда би опасност у оба, ова, погледа била са свим отклоњена. Е

То је први чисто српски разлог. Други је у овоме:

Словенско уједињење, као што смо видели, доћи ће кад тад,. ако исторћски развој не скрене са свог досадашњег правца — па хтели га ми, Срби, или не. А тада, богме, неће нас нико питати, оћемо ли у то уједињење и ми, или не. Већ, ако не хтенемо „на лијепо,» ми ћемо морати „бели на срамоту“ А каку бисмо тада имали жалосну улогу да играмо у том наметнутом уједињењу, може се лако замислити. — Напротив, уједињени, ми бисмо се много лакше и брже развијали и усавршавали и у погледу интелектуалном и у погледу економном. На тај бисмо начин у брзо постали снажна трана словенскг племена, а тиме и јака чињеница, која би при општем словенском уједињењу учинила сразмерно снажан утицај на то уједињење, те бисмо у колу осталих словенских народа, заузели место достојно српског племена.

То је други чисто српски разлог.

На нама је да оба ова важна разлога увидимо, па да наш рад за раније удесимо у том смислу, и да у њ уложшмо сву своју снагу. Сва је мудрост политике у томе, да се прозре у будућност, па да се свој са-