Учитељ
55
празници бити у правом смислу народни. Да знате само како Немци прослављају у својим школама дан Седански! Али за то код њих и јесте свак опијен том победом још од детињства, и готов је све дати, и живот и имаће, само да не помрчи сјај тог дана. Кад се овако буде радило са свима наставним предметима и у свакој прилици — онда ће нам и школа бити национална, онда ће и школа неговати српеку народну идеју о уједињењу, онда ће и школа гајити узорите Србе и патриоте, и спремати чврсто земљиште ва уједињење. А српска велика мисао о уједињењу и српски патриотизам морају се гајити, као и све друго. У једном веома уваженом часопису, који гаји само великосрпску идеју, било је пре кратког времена ово написано: „лЛаж је, да патриотизам долази сам по себи. Лаж је, ко се хвали, да је народна свест Српству урођена, да је јунаштго Србину у крви. Све су то врлине, хоје треба неговати и развијати, и ако се не негују, као што је досад било, њих нема.... И патриотизам и народна свест и јунаштво јесу чеда добре неге, као што су тм сваке друге тековине човечије душевности ч ума.““) И са свим је тако. Давно није нико изрекао тако велику истину овако јасно и ошворено. стаде да прича, како су се играла три Сричета : једно хршићанске вере, друго мухамеданске, треће ,„швапске“ вере, — па ударила киша. Онда. деца беж па у једну мухамеданску кућу, и закуцају на врата, да их пусте те да се склоне од кише. Онда им из куће одговорили, да ће пустити само мухамеданче, а неће она, два друга Српчета, која нису њине вере. Онда леша одговорила, да воде брат с братом изгинути, но брат брата изневерити, па отрчала у хришћанску кућу ит. а. И најзад дете изведе, не може бити депше, поуку: „Брат је мио, које вере био“. -— да време овог причања свима присутнима су се биле очи напуниле сузама. те Деца су ову причу објашњавалда С пуним разумевањем, нпр.: мухамедашци су ови који иду у џамију, те се моле богу; тамо далеко на западу има Срба, који товоре као ми српски, али иду у џамију, те се моде Богу, заједно с Тур-
дима, а не у цркву итд. — На мој захтев ову су причу испричала још 2 детета. Значајно је да су сва деца причала ову причу о Српчићема са већим усхићењем, но оно о лептирима.
о -
У " „Велика Србија“, год. П. бр, 44 у члашку уВеликосриска школа“,
–
УЧИТЕЉ 2