Учитељ

67

би за данас да оставимо другим напреднијим народима и тек кад их са знањем достигнемо — тек онда да тежимо да их ипретекнемо. Наука за иста неће бити оназађена, ако Србија немадне ни једног светског научара; али српство ће за иста бити оназађене, ако Србија имадне неколико научара од светског гласа, а остали јој народ буде тонуо у најгрубљем празноверју, а интелигенција се буде задовољавала и даље са површношћу и са шупљим лепим Фразама.

И још даље наставно особље сваке школе може да ради на великој српској мисли, ако се буде трудило, да омладину однегује телом хрепну п снажну, а, духом одважну и истрајну, иако се буде трудило, да, улије у омладинско срце осећање, да за општу српску ствар треба све жртвовати па м живот.

Ето оваким — сложним и усталачким радом начинићемо школу правом српском националном школом и пре званичних рефорама. Овим ћемо управо прокр-

чити пут и дати правац званичним реформама. - Где има под небом часнијег посла за српске наставнике, свију школа без разлике, од овога !

Драги ученици =— а особито ви, који ћете кроз пола године ступити у јаван живот, и постати важни државни и народни чиниоци! -— на вас се прво обраћам, и стављам вам у свети аманет, да српску велику мисао о уједињењу пригрлите својски к срцу, да је увек имате на уму, да о њој често размишљате, и да сваком могућом приликом порадите у својој школи у њену корист. |

Немојте у својим будућим ђацима гледати само ђаке, само децу — но гледајте у њима будуће грађане, будућу узданицу српску. Немојте своју будуђу школу сматрати као какву просту канцеларију, где имате само

ђЕ