Учитељ

не примећавају, како сами драговољно уступају своја, очита права.

Школска дисциплина подразумева да је наставник увек умно надмоћнији од својиг ученика. Представа о учитељевој личности регулише сав духовни учеников живот и на тај начин учитељ је за ученике сила, која, утиче и коју они нису у стању избећи, 6 тога јој се потпуно покоравају. Према овоме је аукторитет најделикатније дисциплинарно оруђе, ноје је способно још у самом зачетку да уншити сваку рђаву ученикову наклоност. Аукторитет није својство, које се задобија само спољашњим наставниковим положајем. Примеран спољашњи положај служи само као олакшавајућа околност, која врло пријатно утиче на развитак аукторитета, За време предавања наставник је заузет озбиљним радом и већином се јавља пред ученицима као опуномоћени закон: „Учитељ се никад не јавља детету као отац у домаћој одећи обичног човека, него је увек пристојно одевен. Он се налази на висини свог положаја и врло ретко силави са: исте висине, да строгост аукторитета ублажи пријатељским оазговором.“:) Али овај положај може послужити само као спољашње средство, које кад се споји са аукторитетним основима може да осигура. Но свакојако ако нема главних основа, онда усамљен положај не може остварити право наставниково достојанство. Суштина аукторитетасастоји се у надмоћности разума % в0љ8, који се не састоји у китњастим фразама, већ у делу — без последње погодбе нема аукторитата. Учитељев аукторитет огледа се у потпуној, свестраној моралној и интелектуалној надмоћности над ученицима, који се потпуно и добровољно предају његовом упућивању,

покорно иду по путу, који им је учитељ наменио, јер су убеђени да је исти најбољи од свију осталих путова. За то најмања ситница неразмишљеног наре-

1) АПеетете Етеипчјећге уоп Шадпег. 5. 126 ==