Учитељ

је најтежи, најкориснији по човечанство, а при том и најделикатнији задатак, посао, васпитачев, чији је труд сразмерно према другим чиновницима слабо награђен.

"Сматрам за дужност, да у главним потезама напртам у чему се'састоји свесна дужност васпитачева, Поред свију домаћих по. слова које има васпитач — учитељ да извршује као учитељ, као члан своје породице и друштва, њему је најглавнија брига како ће од малог тела створити каквог Голијата, од слабог и неразвијеног духа начинити каквог генију; да упозна децу (ученике) бар са основним законима природе и друштвеним правилима упућујући их на правилан и поштен живот, како да се владају, шта треба да раде и чега да се клоне, мрзе, презиру, и избегавају, посадивши у срца њихова корисне врлине а искорењујући штетне; даље пазиће строго да не би код својих ученика порушио здравље, убио вољу и мишљење, на кратко речено : морално је дужан да од њих створи, кад се школских жлупа опросте, корисне чланове друштва а не крадљивце и лопуже, давши им потребно знање које ће им доцније у животу од битне потребе служити, а који ће за понос, углед, бити целој оној околини у којој живе.

Изложивши укратко најглавније дужности васпитачеве, то Ћу сад одмах прећи на тему, а на име: » Од какве су важности «ескурзије у погледу наставе и васпитања“.

Родитељи своју децу доводе у школу и уписују их. Вастпитач их радосно прима и пријатно дочекује. То је први час познанства са својим будућим ученицима. Остављајући му децу дужност му је да се о њима брине као мајка око свог детета у колевци. Школа замењује кућу — породицу, а васпитач оца и мајку, брата и сестру, другове и комшије, у опште цео њихов мали свет у коме се крећу, делају и живе. Деци је непријатно и тешко да се навикну на мало друкчији и боље уређенији живот. Жао им је да се опросте свега онога што су радила као. најслосоднији људи на свету док у школу нису пошла, јер су сада добила тутора, који ће контролисати цео њихов садањи најслађи живот. а

Не једном, већ више пута, сваки васпитач посматрајући своје ученике како у школској авлији скачу, играју лопте и др. дечије игре, често је пута долазио на ту свету мисао, да сваки, па и деца, више воде да живе у природи, но код својих кућа или у соби, која је крштена, — учионица. О томе нема спора. Одобравајући овај њихов ваљан поступак рећи ће сваки, „па