Учитељ

12

имају у неколико и право“ јер док се находе између четири зида у малом им затвореном простору пуном прашине, коју су дигла улазећи и трчкарајући по соби, приморани су да се за кратко време претрпе док настане одмор, а чим то блажено. време по њих дође, на врата и мали и велики без икаквог реда нагрну, ко ће пре на чист и свеж ваздух изићи, досадивши им се па жељно очекује час пре да се курталишу поквареног ваздуха, који им поткопава и руши здравље и који их сахрањује. Не може се замислити да постоји опаснији отров за душу детињу, но кад је у затвору 2!

За време док трају предавања сваки пажљиви наставник, који свољом и заузимљивошћу гледа и ради свој посао, приметио. је ваљда, да више њих у место да пазе сваки у своју књигу и да читају или други посао раде, што им је за задатак дато, 4

они упрли поглед на прозор, па мисле: како је сада на пољу

без њих... Људи, жене иду путем, дечурлија се дере, кола шкрипе јагњад блеји, тице певају, чобанчићи свирају ит. д то њих све више дира; они су у том часу просто рећи болесни, жалећи: што и они нису сада слободни да виде све оно, шта се ради и на пољу дешава. Немирна су и непажљива.. Настава је без успеха, јер их не занима. Узалуду васпитач напреже своја плућа опомињајући час једно час друго због непажње, јер нема ко да га слуша. Навикнута од малена да живе природним животом и: да свачем подражавају, тешко им је да слушају сувопарне речи у четири зида, па непрестано мисле на игру, која је зачин сва= ког рада. Овим њиховим поступком изискују и траже да, су сло-. бодна и... треба им слободу рада дати, само ограничену а не по њиховој вољи допустити им да раде што она хоће, чиме сеу неколико убија наставников аукторитет.

Ако желимо постићи успех у настави онакав, какав сувремена потреба изискује не губећи време у залуду, онда настава . биће од вајде само у том случају, ако је она удешена по педагошким начелима. Да би предавање — ма из ког предмета, оно било — испало што сјајније, показајући повољан утицај на телесни или духувни живот ученика, онда пре свега зависи од тога да ли је истакао циљ који се жели постићи и да ли је удешено према ступњу развитка (духовног) ученика, тако, да је за њих разумљиво, схватљив,о поступно текло и по начелу концентрације удешено, занимљиво и за њихова чула приступачно т.ј. очигледно. Ако се одиста овако ради, онда наставник нека се. не плаши и не губи присуство духа, да неће успех онакав постићи, какав се само замислити и пожелети може, Одступи ли