Учитељ

1512

Деца, ти вешти и пажљиви посматрачи — опазиће одмах: да их учитељ воли и онда — благо њему! Она ће имати спрам њега поверења; она ће му бити одана, а тиме ће свом наставнику постати најбољи савесници “у Релу.

Кад такав учитељ уђе у школу — он ће знати да је ушао међу своје мале пријатеље и да му не треба да се бори против оних ситних пакости, — против којих неизбежно мора да војује онај, који није умео да стекне себи љубав дечију — но да може смело и сигурно да ради.

Трудимо се дакле да стечемо дечју љубав; а исто тако, отворено им покажимо колико их волимо — па смо већ тим самим извршили највећи део васпитања.

«Лепа реч гвоздена врата отвара» — па како онда да не отвори срца дечија:

Не могу да пропустим ову прилику, а, да не нопоменем оне, који имају обичај да крију своју љубав спрам деце, из страха: да децу не размазе, — да су они на врло опасном и хрђавом путу. Нек се они не боје тога. Љубав децу неће размазити. Права љубав спрам деце — она хоће само дечије добро; она је строга, али им блага; правична и гипка.

Волимо дакле без страха, ове младе животе, који су нам поверени — па ћемо бити богато награђени јер нема ничега слађег од дечије љубави!

Па и сам наш, најузвишенији учитељ — Исус Христов — учи нас: да волимо наше ближње, као себе самог — а зар деца нису наши први ближњи,

оу.