Учитељ

ЈЕДАН НАЈВАЖНИЈИ ЗАХТЕВ У ВАСПИТАЊУ.

ил

Као што се већ зна, непобитна, је истина, да се, са рођењем човековим на свет, рађају многе силе и склоности, које у прво доба, докле дете живи животом вегетивним, стоје сакривене у души његовој; баш онако исто, као што се варница скрива у похору од пепела да се одржи дуже времена и да се јави онда, када ће то потребно бити. И доиста, не пролази дуго време од дечије прве појаве на свет, а оно већ жели, да испољи суштину своје природе, која је у њему и рођена.

Суштину њену није тешко познати. За њено познање не треба ничега другог, до мало труда и мало вештијега ока, да се објект суштине њене, може да. примети. Није тешко све то приметити за то, што се она и сама видљиво јавља на детету, како на једноми другом тако и на свој деци а то је опет резултат слободне радње и слободног делања. дечијег у шрвом још времену, то је без сумње — игра.

Јест, игре су они општи знаци, по којима се може јасно и истинито да констатује дечија наклоност; игре су они карактерни знаци, по којима се може да измери она невидљива сила, која је са дететом рођена и која ће им, до начина како она. развијена буде, условити и сам правац живота њихова. Игра дечија дакле, не само да је резултат надражаја спољне и унутарње природе на душу дечију, него је и нужан услов за срећан живот човечији. Па, откуда то...

У ошште је позната ствар, да без рада нема, нити може бити, правилнога, развитка. Погледајмо часком само

»УЧИТЕЉЕ 56