Учитељ

120

развити, добили смо порок : — лењост. На, против, управљајући се по начелу поступности, васпитач ће вавек полазити од „лакшега тежему,> навикиваће ученике најпре на лакше дужности па доцније на све теже и теже. Кад би пошли са овога гледишта, да ценимо наше данашње програме за основне школе, имајући на првом месту у виду васпитну страну ученичку, констатовали бисмо истину: да данашњи програми у нашим основним 'колама, веома штетно са своје огромне претрпаности, а према доданашњем систему ревизије основних школа, 7“ уиливишу на. васпитну страну наших ученика, ·

По себи се разуме, да би се природа дечија грозно светила самој деци, кад би васпитачи у овоме времену оставили ученичко развијање само, без њихових погледа. и упута. Учинити то, значи поћи на, руку пороцима и страстима, да се брже и јаче: на рачун врлина, усаде У душу наших ученика. Зато је дакле, у овоме времену. прва брига свакога васпитача, да води рачуна о томе: да ли је дете нашло за себе рада или није Ако га, није нашло. онда му одмах пружити рад, датп му занимање, те се у томе случају, неће моћи у осуству рада развијати пороци и страсти у души учениковој. Ако је учеНик нашао себи рада, према развићу свога духа, онда. га наравно треба оставити, — да се душа његова занима тим радом, — али свакако опет, под надзором васпитачевим или родитељским.

И тако, после овога подужега извођења, вредно ће бити; да на крају сумирам ове мисли у неколико важнијих тачака, које мора познавати сваки онај, који хоће п жели, да се назове васпитачем :

(- Повок,. —- дете. — рађа се на свет обдарено симама, склоностима и нагонима, који су у прво време сакривени и не јављају се, док се надражаји из спољашњега света. кроз чула, не дотакну њих. ·

%. Живећи дете животом чулним, оно успособљава, овоја чула за, примљивост надражаја из спољнога, света,