Учитељ

= 120

што па сада по где који од старих учитеља налазе у томе «добро поведеније,“ јер баш овако круто и непомично седење при коме су мишићи затегнути може сукцесивно да изазове искривљење кичме.“

Имајући, дакле, на уму природни детињски несташлзук, нисам никако за то, да буде укочено тело при седењу по једноме начину Треба да буде оба начина, и седење скрштеним рукама и с рукама на клупи. И то овако: само кад се ради ратун треба да буду скрштене руке на прсима, али боље је и лелше је на крилу за то, да дете не би радило рачун својим прстима, те би се тиме образовао онај пусти механизам у његовој глави. Кал се предају други предмети да буду руке на клупи или скрштенс на крилу како је коме згодније. При предавању има учитељ добро да пази на ово: да навикне децу да гледају учитељу право у очи. Кад се на ово деца навивну онда деца не могу да се занимају рукама.

Долази сада друго питање.

Треба ли деца да се јављају на познати начин: дизањем руке за време предавања '

И ово је питање довољно разрађено и утврђено како треба

поступати, али као да се врло мало обраћа пажња на њ, нити му

се одаје велика важност од многих наставника при предавању Сваки готово зна, како треба овде при раду поступати, али мало их је, који раде онако како би требало, него како је за њега најзгодније или како је навикао. Џоступа се, дакле, различно. — За што2 — За то, што многи наставници сматрају овакве ствари за сићушне и незнатне па слабо обраћају пажњу на, њих.

Ја смем још сада унапред тврдити овде ово: нека се ми данас сви сложимо овде на збору и нека усвојимо ма који начин од познатих, верујте, да се нећемо опет држати сви утврђеног начина, који будемо усвојили и признали као најбољи. Сваки ће опет готово радити онако како је и до сада радио. То је и природно да сваки воли свој начин пи да по њему и даље таљига;

Као што сви знамо за сада је постојао тај обичај, да деца треба да се јављају дизањем руке за одговоре. Питања се управљају на све ученике и они сви размишљају о датоме питању па се и јављају за одговоре дизањем руке. Ну ово дизање руке на многим местима бива врло погрешно. Дизање десне руке треба да буде врло лагано и учтиво. Не сме се дизати рука никако у вис колико је она дугачка, већ да се лактом десне руке наслони на клупу и исправи поред главе. Многи учитељи прелазе овде у екстрем. Тражећи од деце да непрестано дижу руке за сваку ситницу, прави се у школи нерад. Јер неки од ученика испружи горе руку, колико је дугачка; други да би овог надвисио чак се подиже

са