Учитељ

194 У

Шта више · кад би педагогија стајала над временом, кад би могла бити слободна и од уплива неког правца. времена. који тихо утиче и који не долази до свијести, кад би била у стању, да у свако доба као садашње има апсолутну истину свог досадањег развитка и сазпања својих најпозванијих заступника, и кад би имала снагу и смјелост да на овој стијени у непрестано покретном мору чврсто ипоуздано стоји — али и она је. чедо времена и подлежи истим узнемиравањима и ровењима, као и сваки други развитак на земљи. И њен ход није сталан, те прије него што још преради и упрости, што је за њу као стварајуће смишљено и признато, носе је таласи Бремена често с поузданог земљишта, као што п она сама држи за могуће. И у нашем времену чини се, да погрјешни правац духа времена утиче на, васпитање и наставу. Чуло садашњости управљено је | на практичност, чисту спољашност. Култивирамо форму, | а мало разумијемо унутрашњи садржај и идејалне тежње " По практичким гледиштима судимо наравски и о васпитању и настави, и налазимо у материјалној приправи за живот њихову највишу сврху. Је ли овај влак времена _ допста требао проћи мимо школу без трага; До неке извјесне границе иза неко ограничено вријеме не може се, и кад би хтјели, отети утицању духа времена. Али она има и моћ. против тог утицања да реалира, пошто. сазна, да њени пошљедњи циљеви леже у другом правцу. Она је озбиљно за тим тежила, да се, колико је могуће. прилагоди оним вриједностима учења, које живот данашњим даном пружа и изискује; али она мора коначно. сазнати, да је при том фактички састав дјечије природе | донекле изгубила из вида и да је значај предаваних учев-

них градива за дијете не ријетко гледала. у погрешној свјетлости. Педагогију називамо у новије доба знаношћу. Она. је то само у толико, у колико је назидана на производима физиологије и психологије и ове износи у васпи-