Учитељ

203

Онда узмимо све свеске цртанака за основну школу и анадишимо њихову садржину! Шта видимо Видимо пеколике слике, којима се не може управо никако да измери права вредност. Дозволимо најпосле за љубав начела постушности, које мора без сваке: сумње и у овоме предмету своје видно место да заузме, да дамо. угодну оцену цртанкама, удешеним за млађа два разреда основ. школе; али чинећи ово у, овоме случају, не можемо никакз наићи на оправдано мишљење у друга два старија разреда. Са цртанкама за друга два разреда, стојимо још понајгоре. У њима ћемо наћи тако комплацираних слика, које би тешко могли да израде чак п ученици из ниже гимназије или реалке. Мећу тим сама конштрукција њихова није у таквоме склалу, да би бар могла, гледајући на њу изазвати осећање „лепота“, у души посматрачевој; а камо ли још џмостати и главним предметом његове пажљивости ! Место неких слика од разних дрвореза, којима са ваљда хтела, сувише рано, пре самога осећања лепоте и љубави према предметима, да постигне нека практична корист и научна вредност — не би ли боље било, место таквих слика, узети ма и у контури, најближе деци познату и омиљену животињу, познати им цретић из баштице њихове, чије би слике, мислим, понајпре могле да занимају душу ученичку, да пробуде у њему осећања лепоте и племенитости, да му развију пажљивост за посматрањем предмета у природи — да му оживе душу 2'!...

Разуме се, да се преми овоме мора и јаче и боље гледати на. наставпичку извежбаносг у овоме погледу и на начин самога предавања овога предмета. Дати ученицима голе цртанке и оловке у руке ирећи иу само: ухајд цртај!» био би грех, и таким начином предавања, дошло би се до једнога хаоса у реду и раду, даље до такве неправилности у овоме пословању, да би се човек томе морао зачудити.

(СВРШИЋЕ СЕЈ.

Пн ан ар <>