Учитељ

213

само на њих да уложи свој труд. Кад њих деца утуве, онда узети друге и тако исто почети исправљати.

Само на тај начин може се много учинити у поправљању неправилног говора. А оно, како се данас чини, мало шта помаже. Јер тек што дете зине, учитељ вели: не каже се тако, него овако. Дете се онда. збуни, јер не може све учитељеве исправке да запамти.

Један учитељ прича, како су у Врањи неком ђаку другови разбили главу, а он се учитељу није жалио.

— Што ми ниси казао то: пита га учитељ.

-- Ће ме тераш да говорим по граматику, вели ђак.

Дакле дете је волело и да трпи бол, него да га учитељ мучи граматиком, да га срамоти тиме што не уме правилно говорити.

Пошто. се одреди известан план, за поправљање говора, сам рад може бити на више начина.

На пр.

Учитељ напише на табли:

Ја учим трећег разреда, а у који си разред ти:

Прочитај шта пише на табли: Да ли је добро назано, кад се рекнве: ја учим трећег разреда! — (Није ) А како треба, казатиј — (Ја учим трећи разред). Је ли добро казано ово: а у који си разред ти: (Није.) Како треба казатит1 — (а у коме си разреду ти) Прочитај ти како је на табли написано ! Кажи ти како треба то боље казати! Изађи ти па поправи оне речи, које су погрешно написане. Која је реч погрешна, превуци је кредом па озго напиши како треба. Кад ђак поправи, питати: Како сам ја био написао Како је М. поправио ! Како треба да се каже ова реченица : Запамтите дакле, да не треба казати: ја учим трећег разреда, а у који си разред ти, него треба казати: ја учим трећи разред, а у ком си разреду ти!

Тако исто после треба написати другу какву погрешну реченицу, у којој ће бити погрешака, какве деца у говору чине и на исти начин питати и поправљати.