Учитељ

214

А кад деца већ уче граматику, онда се у неким реченицима врло згодно може она да примењује и да се још "боље уче погрешке. "

На пр. написати:

Ди је га Васа.

Је ли добро казано, кад се рекне овакој А како треба“! — (Где је Васа 7. Шта је реч га (заменица). Шта замењују заменице 7 Коју је реч заменима реч га! На кога се мисли кад се каже: ди је га! (На Васу.) А је ли ово га заменило именицу Васа: — (Није). Треба ли у истој реченици да буде и именица и заменица, која | њу замењује! -- (Не треба, него троба да је или сама именица из сама њена заменица). А каже ли се ди је или где је (Где јеј. Изађи и поправи ту РЕМЕНИЦУ = (Где је Васа) Како би требало казати, кад би баш хтели именицу Васа да заменимо заменпцом: (Где је он).

Врло често чују се, код деце на пр. овакви одговори: Морава она има 2 крака; Душан он је био син ... итд. рода она се храни... Овакве погрешке ваља поправљати на исти начин, као и горњу — ди је га Васа 7 | А кад се повише реченица тако исправљају, деца ће за цело боље уочити те своје грешке у говору.

- Пошто се више реченица и граматичких погрешака на овај начин исправља, онда би требало да деца на својим прописницама или веџбанкама пишу погрешне реченице и да их сама поправљају. Учитељ би за то писао на табли погрешне реченице, а деца би их исто тако преписивала. То би написала на левој страни отворене веџбанке. За тим би деца сама реченицу по реченицу читала, тражила. у њој погрешке и на десну страну исте веџбанке преписивала реченице поправљене онако, како држе да би требало. правилно казати.

Даље би дошло веџбање у овоме на. тај. начин, ла учитељ напише на табли погрешно, а „деца одмах да поправљају реченицу по реченицу и да је преписују правилно. и.

у