Учитељ

215

За тим би дошло да учитељ изговори погрешну реченицу, а'деца да је у памети поправе и одмах правилно напишу.

При оваким веџбањима, учитељ треба по коју реченицу са свим правилно да изговори или напише, па да остави деци да и у њој погрешке траже. Разуме се да ће децаиу њој тражити погрешке, и лако коју реч покварити, али то упињање да се погрешка нађе по што по то, — то је лепо веџбање у овом послу.

Ево неколико реченица за оваква веџбања:

Иди по овај пут, па ћеш видши његову кућу с леву страну, до онај бунар на ћошак. У лажу је плитко дно. У мојом ливади извире бристра вода. Идем мојом кући. (Мојом кући, бристро, веле у краг. округу). Нико лепши нако мене, нико бољи од ја (може се чути у Нишу). Куће се покривају сас Ћерамиду или сас цреп. Леб се сече с нож, а башта се копа сас мотику. Играо сам се с Милана. Деца седиду на траву. Ит.д.

(СВРШИЋЕ СЕЈ.