Учитељ

223.

Кад сва три ова вида давао је прво задатке са простим разломцима без целих бројева, па је после давао и са целим бројевима. Тада је давао такве задатке, гле су се морали цели претварати у делове, јер је разломак умалитељев већи од умаљениковог. Кад је тако претворио целе у делове, онда је радио, као са целим бројевима.

Овуда је давао по неколико задатака, ; и сви су лепи и практични. Могао је и овде додати по неколико нерешених задатака за решавање, али кад већ то није учинио, онда свакакб у другом. издању, ово не би требало да изостане.

На реду су десетни разломци. Мени се чини, да је ове десетне разломке требао одмах после сложених задатака узетими упознавати децу са њима, јер рад с десетним разломцима треба довести у везу с упознавањем о метру, динару, километру итд. у ошште с новим мерама.

Том приликом било би веома згодно и сам рад с десетним разломцима почети, и тако не би се један посао морао два пута радити, као што је овде писац учинио. Јер рад с десетним разломцима није ништа друго, него рад с целим бројевима , само је нужно пре тога добро упознати децу с новим мерама,

И ово би дакле могао писац изменити у другом издању, јер би то било лакше и за наставнике а и за децу.

Иначе све упознавање пишчево са десетним разломцима , као по сам рад врло је разумљив тако, да се могу деца врло лако упознати с истим.

А. најваше је се писац и забавио са десетним разломцима, а они то по својој важности и заслужују, само је и овде писац могао изнети неколико задатака нерешених из сва четири вида, па би то било згодно и за дечије задатке код куће.

Код »интересног“ правила упознавао је писац децу с цунтересом, као ми о свему ономе што је нужно при томе знати. Као сво до сада, тако је и овде писац доследно радио. Расветлио је ове оно, што овај одсек обухвата, па је препао па примере, које Је решавао, и најпосле дао је неколико нерешених задатака,

О овоме немамо шта више рећи, до то, да је је писад постигао успех у овом интересном правилу. Само нам се чини да је и сувише мало 6 нерешених задатака, колико их је писац на крају додао. Требало би бар 20—30 оваквих задатака, а при томе добро би било, да је писац ма у чеколико упознао децу са налажењем ронента, кад се зна капитал и интерес, и опет капитала, кад се знају интерес и проценат, У овом случају могао је писац само за,