Учитељ
224
стотинама и хиљадама давати задатке, и деца би их лако решавала, На пр. Један човек дао је под интерес 9400 дин. за 1 год. и добио 144 дип. Колики је био проценат на 1002 Овде би се могло врло лако узети свођење на јединицу итако. код 2400 дин. допосе 144 дин., опда 100 дин. донеће 24 пута мажс, од 144 дим. а то ће бити 6 дин. И тако је интерес био 69). Дакле, оваке задатке без десетица и јединица могао је писац неколико рсшити и и с њима упознати децу.
За овим је прешао писац на «израчуњавање времена." И овде је писац упознавао са сахатима, дапима, недељама, месецима и го · динама обичним и преступним.
За тим је прешао на сабирање и неколико је задатака рошио а само 3 нерешена додао. Одмах је прешао на одузимање, и ту је такође решто неколико задатака, па је на крају додао повише нерешених задатака, И овде је писац моцрпио све што би требало деца да знају у ТУ. разр. из овог одељка. Такође је марљиво дао јасан појам о времену.
На послетку су му дошли „разни сложени задаци.“ Из свију одељака које писац прешао, осим простих разломака унео је по неколико нерешених задатака, који се такође, као и сви досадашњи одликују природношћу.
Таквих задатаке има 42.
Овакви задаци и треба да долазе у основ. школу, и само оваким задацима постићи ће се цељ, која се од рачуна тражи.
Сад је ред, да кажемо нешто у опште у овој књизи.
Као што смо у почетку рекли, да ћемо одељак одељак по. одељак приказати, тако смо и учинили, а сад да кажемо 080: И сам је писац ваљда увидео, да му није баш најзгоднији распоред у овим његовим „Рачунским задацима,“ пода би требао у колико се бар распореда тиче, да га онако измени, како смо ми то, у оном одељку о десетним разломцима казали. Иначе други је материјал лепо и марљиво сређен.
; Џада нам у очи при дељењу, да писац није обратио пажњу на потписивање бројева, На пр.: 3700 : 7 == 528.
0 60 __
4 Код њега тако стоји, а међутим то не сме тако бити, јер би 6 у том случају било хиљада а 0 стотина, а то нијо, већ 6 мора доћи на десетачио место. И по томе тај задатак мора овакав бити:
)