Учитељ

254

без сваких предходних размишљања“ 0 мало пре споменутим педагошким питањима, из небуха улази у разред и саопштава да је Н. П., весео и безазлен дечко, издржао десето дневни затвор, с тога се и искључује из школе. После ових речи по некад се налази и такав директор, који са свим набусито подвикује: «капу у шаке, шта чекаш :!..» Мали грешник излази на улицу са тужним срцем уздане и жалосним плачућим очима, погледа на школу. Но дете као дете, после два три дана излапила је сва туга код истераног ученика, јер је уверио родитеље да су га из пизме истерали, да он није крив, него овај или онај или сви професори, којима ће се он осветити! — Одма излази на улицу, где га сре-

тају другови“, такође озлојеђени на школску неправду.

—- Дакле као са свим природна реакција јавља се «уличка конкуренција» за прављење разних нереда у пркос

наставницима, којих се сада не плаше. Ми знамо неко-

лико школских другова, који по учењу бејаху средњи ученици, а по владању непокварена. деца, коју истераше из школе без икаквих педагошких разлога. И пошто смо уверени да поменути директор застарелог школског типа, не зна шта је било са његовим истераним ученицима,

јер исти у току свог просветног рада (суђења) није исте-

рао само 10 пли 100, већ неколико стотина. С тога смо принуђени да сами отворимо жалосну школоку читуљу из које читамо да се један од наших другова налази у казамату, а остали усљед негативних домаћих и друштвених погодаба постали су скитнице, т. ј. редовним непријатни гости полиције.

)) «Због кажњавања и гонења дете лицемерног типа побтаје жалосно и са свим одвратно. Истерати га из школе значи одузети му најнужније — пошто је само школа у стању створити погодбе за његову поправку. Педагог лишавајући такво дете образовања, одриче ве од из.

вршења тежег задатка, која захгева само веће анализирање издржљи-

вости и сталнооти. У оваквим је баш случајевима и неопходан његов утицај иначе ће показати само незнање и неразумевање својих обавеза. и позива,» Лесгафт. Школђине типи. стр. 28—29.